Studija Nutri-Bébé iz 2013. pokazala je da je unos proteina kod male dece u Francuskoj previsok. Naročito u dobi od 3 godine, srednji unos je u proseku 42,2 g/d, odnosno 4 puta veći od preporuka EFSA (Evropske agencije za bezbednost hrane).

Međutim, unos proteina je mnogo manji kod dece koja konzumiraju formulu za odojčad do 3 godine: njihov prosečni unos proteina bio je 19% niži od njihovih vršnjaka koji ne piju formulu. Ova tendencija se može objasniti činjenicom da mleko za rast ima manji sadržaj proteina od kravljeg: konzumiranje 500 ml mleka za rast svakog dana omogućava maloj deci da smanje unos proteina za 25 g.

Smanjeni unos natrijuma

U Francuskoj, studija Nutri-bébé iz 2013. godine ističe činjenicu da je dnevni unos natrijuma iznad preporuka EFSA od starosti od 6 meseci i da se stalno povećava: sa 24 meseca, deca unose u proseku 3 puta više natrijuma u odnosu na maksimalni preporučeni nivo.

Međutim, još jednom, deca koja piju mleko za rast imaju unos natrijuma koji je 19% manji nego kod druge dece. Ovo nije beznačajno jer, baš kao i višak proteina, previše natrijuma može da izazove veliki pritisak na bubrege dece. Štaviše, studije pokazuju da prekomerni unos natrijuma kod male dece može povećati rizik od visokog krvnog pritiska u odraslom dobu.

Povećan unos gvožđa

Gvožđe doprinosi brojnim funkcijama u telu, pa stoga igra ključnu ulogu. Na primer, komponenta je hemoglobina, koji omogućava oksigenaciju ćelija, i mioglobina, koji prenosi kiseonik do mišića. Pored toga, pokazalo se da nedostatak gvožđa može izazvati anemiju, što rezultira manjom otpornošću na infekcije i rizikom od abnormalnog kognitivnog razvoja.

Ponovo prema rezultatima Nutri-bébé studije, od 12. do 24. meseca 45% dece ima neadekvatan unos gvožđa, a kod dece uzrasta od 24 do 36 meseci ta cifra iznosi preko 75%.
Deca koja piju mleko za rast u dovoljnim količinama unose u proseku 9,1 mg gvožđa dnevno, odnosno više od minimuma od 8 mg/dan koji preporučuje EFSA.

Povećan unos esencijalnih masnih kiselina

Kod dece čije telo intenzivno raste, masti su esencijalni izvor energije (predstavljaju 45 do 50% energije koju obezbeđuje ljudsko mleko ili formule za bebe). Ove masti imaju kapacitet da generišu ATP (adenozin trifosfat), ali i da se skladište kako bi sačinjavale rezerve energije i komponenti tkiva (membranski fosfolipidi). Konačno, oni su prekursori supstanci koje regulišu ćelijske funkcije (prostaglandini, leukotrieni).

Neke masne kiseline sintetišu ljudi, dok druge ne mogu i moraju biti obezbeđene ishranom: ove druge se nazivaju „esencijalnim” masnim kiselinama; to su alfa-linoleinska kiselina C18:3n-3 i linolna kiselina C18:2n-6.
Studija Nutri-bébé iz 2013. otkriva nedovoljnu potrošnju esencijalnih masnih kiselina kod male dece uzrasta od 6 meseci. Štaviše, kada deca dostignu 2 godine, 72% ima unos linolne kiseline ispod preporučenog nivoa, a sa 3 godine, 77% ima neadekvatan unos alfa-linoleinske kiseline.

Mala deca koja piju mleko za rast imaju sadržaj esencijalnih masnih kiselina znatno iznad proseka jer konzumiraju u proseku 77% više Omega 6 masti i 71% više Omega 3 masti. Da zaključimo, Nutri-bébé studija iz 2013. godine pokazala je da odojčad koja konzumiraju formulu za odojčad do 3 godine uz raznovrsnu ishranu imaju bolje pokrivene potrebe za nutritivnim unosom nego bebe koje ne piju formulu za rast. U stvari, čak i u slučaju dobro vođenog uvođenja čvrste hrane potpuno u skladu sa preporukama, hrana ne može da pokrije sve potrebe za hranljivim materijama jer je sadržaj prenizak. Kada se mleko za rast konzumira u dovoljnim količinama, ono omogućava da se maloj deci pokriju potrebe za gvožđem i esencijalnim masnim kiselinama i sadrži manje proteina i natrijuma od kravljeg mleka.